Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Kamata i kamatne stope". Rad ima 14 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.

Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.

Ako tekst koji se nalazi ispod nije čitljiv (sadrži kukice, znakove pitanja ili nečitljive karaktere), molimo Vas, prijavite to ovde.

Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati ovde.

 

SADRŽAJ

Sadržaj …………………………………………….2

Uvod ……………………………………………….3

Kamata i kamatne stope …………………………..3

Kamata …………………………………………….4

Kamatna stopa ……………………………………5

Kamata kao cena upotrebe kreditnih fondova, determinantne i vrste kamatnih stopa ……………6

Raznolikost kamatnih stopa ………………………6

Nominalna i realna kamatna stopa ………………8

Kamatna stopa, buduća i sadašnja vrednost i kupovina kapitalnog dobra …………………………………9

Kriterijum za kupovinu kapitalnog dobra ………10

Ekonomska renta, tražnja za realnim kapitalom i odnos rentalne i kamatne stope ………………………..12

Ekonomska renta ……………………………….12

Tražnja sa realnim kapitalom i marginalna vrednost proizvoda kapitala ……………………………….13

Odnos između rentalne i kamatne stope ……….14

Zaključak ………………………………………..15

Literatura ……………………………………….16

UVOD

KAMATA I KAMATNE STOPE

Imalac – vlasnik kamatonosnog kapitala daje svoj kapital zajmoprimaocu na određeno vreme, uz obavezu zajmoprimaoca da mu dobijenu vrednost, po isteku ugovorenog vremena, vrati a da za njegovo korišćenje plati određenu naknadu koja se zove kamata. Ovde se postavlja pitanje kakav je karakter kamatonosnog kapitala kao robe i šta je kamata. Novac u rukama njegovog vlasnika, ukoliko ga ne angažuje u neke privredne svrhe, jeste vrednost ali nije kapital. To znači da ce slobodni novac dobiti svojstvo kapitala tek u rukama zajmoprimca, pod uslovom da ga on uloži u proizvodnju i tako oplodi. Ekonomsko – pravni odnos koji se formira između zajmodavca i zajmoprimca razlikuje se od kupoprodaje robe, mada na nju podseća. Kod kupoprodaje robe prodavač prodaje svoju robu kupcu pri čemu kupac plaća punu vrednost robe. Razlog kupovine nije vrednost nego upotrebna vrednost.

KAMATA

Korisnicima, kamate mogu biti aktivne i pasivne. Aktivnu kamatnu stopu banke naplaćuju od svojih komintenata ili korisnika kredita. Pasivnu kamatu banke plaćaju svojim deponentima za iznos sredstava koja se nalaze u banci.

Načinu određivanja kamate mogu biti propisane ili zakonske, ili tržišne. Zakonske kamate propisuje država, i to kada želi da zaustavi njihovo negativno dejstvo, kako kod poskupljivanja kredita, tako i kod obezvređivanja glavnice. Tržišne kamate su one kamate koje se formiraju na tržištu pod dejstvom ponude i tražnje kapitala.

Vremenu kada se plaćaju kamate mogu biti anticipativne i dekurzitivne. Anticipativne kamate se plaćaju unapred, a dekurzitivne na kraju, odnosno kada se vraća kredit.

KAMATNA STOPA

U sistemu kamate jedan od osnovnih instrumenata za njeno izračunavanje jeste kamatna stopa. Kamatna stopa predstavlja procentualni iznos koji se u odnosu na glavnicu iznos pozajmljenog kapitala obračunava na ime kamate. Kamatne stope mogu biti različite, kao što je propisana ili zakonska i tržišna. Visina kamatne stope određuje se na osnovu kretanja tzv. Eskontne stope, koju određuje centralna banka.

Mora se u određivanju visine kamatne stope voditi računa i o inflaciji. Ona se ne sme biti niža od stope inflacije, jer će na duži rok obezvrediti samu glavnicu, pri čemu bi zajmodavac gubio a zajmoprimac dobijao onoliko koliko je niža kamatna stopa od stope inflacije.

...

 

-------------------- CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU.---------------------

    www.maturski.org

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL:

[email protected]